Treća beogradska konferencija o vodoniku: Srbija ubrzava put ka zelenoj energetskoj tranziciji
30.03.2026
Vodonik je strateški resurs budućnosti i jedan od nosećih stubova globalne energetske tranzicije, a Srbija mora ubrzano i koordinisano da razvija vodoničnu ekonomiju kao ključni instrument energetske tranzicije, dekarbonizacije i jačanja energetske bezbednosti. Za to je važna snažna saradnja države, privrede i nauke, ubrzani razvoj regulatornog okvira, kao i veće investicije, inovacije i međunarodna podrška istaknuto je na Trećoj beogradskoj konferenciji o vodoniku koja je otvorena u hotelu Hajat, a koja je okupila predstavnike državnih institucija, privrede, akademske zajednice i međunarodnih partnera.
Foto: Pixabay
Zamenik predsednika Privredne komore Srbije (PKS) Mihailo Vesović istakao je važnost uloge PKS u povezivanju privrede, akademske zajednice i institucija u razvoju vodonične ekonomije. Podsetio je da je Komora, u saradnji sa relevantnim fakultetima, učestvovala u izradi nacrta strategije za razvoj vodonika u Srbiji. Kao ključne elemente razvoja izdvojio je proizvodnju, tražnju i infrastrukturu, uz naglasak da celokupan proces mora biti tržišno orijentisan. Ukazao je i na značaj donošenja nacionalne strategije, kao i na doprinos vodoničnog klastera koji okuplja sve relevantne aktere u ovom procesu.
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović ukazala je na to da vodonik zauzima sve značajnije mesto u procesu energetske tranzicije Srbije, posebno u kontekstu globalnih izazova i energetske krize sa kojom se svet suočava od 2022. godine. Naglasila je da je neophodno smanjivati zavisnost od fosilnih goriva, uprkos složenosti tog procesa, kao i da vodonik ima važnu ulogu u dekarbonizaciji, naročito u sektorima poput transporta.
Posebno je istakla aktivnosti na unapređenju zakonodavnog okvira, uključujući izmene Zakona o energetici iz decembra 2024. godine, kao i rad na izradi programa razvoja vodonika koji obuhvata proizvodnju, transport i skladištenje. Ukazano je i na značaj pilot projekata, među kojima je demonstraciono postrojenje u Vinči koje se realizuje uz podršku Evropske unije, kao i na potrebu daljeg razvoja obnovljivih izvora energije i ulaganja u obrazovanje i nauku.
Dekan Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu prof. dr Vladimir Popović istakao je da vodonični klaster aktivno doprinosi razvoju ovog sektora kroz povezivanje ključnih aktera, podršku razvoju infrastrukture, edukaciju i učešće u izradi strateških dokumenata. Ukazao je na značajan potencijal zelenog vodonika u smanjenju emisija ugljen-dioksida i smanjenju upotrebe fosilnih goriva.
Treća beogradska konferencija o vodoniku još jednom je potvrdila da razvoj vodonične ekonomije zahteva sinergiju države, privrede i nauke, kao i snažnu međunarodnu saradnju, kako bi Srbija uspešno odgovorila na izazove energetske tranzicije i iskoristila potencijale koje ova tehnologija donosi.
Izvor: www.pks.rs